Vrste uglja

Ugalj se moze deliti na razne metode.Najbitnija podela uglja je na lignite,mrke ugljeve i kamene ugljeve.Glavna razlika je u sastavu i toplotnoj moći sto je za ugalj najbitnije.Ligniti su u narodu poznatiji kao „drveni ugalj“ i koristi se uglavnom za peći na čvrsto gorivo i u manjim kotlovima.Postoje i ligniti koji su sušeni i oplemenjeni kao sto je ugalj iz RB Kolubare „sušeni vreoci“ i ugalj iz rudnika Obilić „sušeni Obilić“ sa Kosova i Metohije kojima je kalorija dosta povećana i oni se mogu koristiti i u većim kotlovima jer imaju visoku kalorijsku vrednost.Oni dobro sagorevaju i ne ostavljaju dosta pepela i šljake prilikom lozenja.Mrki ugljevi su dosta rasprostranjeni i naravno ima ih sa višom i nizom kalorijskom vrednošću.Mrki ugljevi su zahvalniji za kotlove zbog redjih intervala lozenja i manje površine potrebne za skladištenje i bolji su za veće sisteme.Oni prilikom sagorevanja ostavljaju manje ili vise šljake zbog njihovog sastava.Kamenih ugljeva kod nas u Srbiji nema (Ibarski rudnici) ili bar ne za široku potrosnju.Najrasprostranjeniji ugalj kod nas je ruski kameni ugalj tip „D“.Moze se reći da je najbolje koristiti lignite za peći na čvrsto gorivo i etazno grejanje mrke ugljeve za centralno a kameni ugalj za industriju i velike sisteme grejanja.Ovo je naše mišljenje na vama je da odlučite ili znate šta vam najviše odgovara.

Ligniti

Ligniti su braon do tamno sive boje.U njihovoj strukturi se moze videti da su oni poreklom od drveta zato ga i zovu „drveni ugalj“.Dobro sagoreva,koristi se u pecima na čvsto gorivo i za centralno grejanje.Dosta je zastupljen u Srbiji i ima veliku primenu.Naši  proizvodjači lignita su RB Kolubara koja je najveći snabdevač termoelektrane Nikola Tesla.zatim  TE KO Kostolac,Rudnik Kovin,RL Lubnica.Kalorijska vrednost im je od 6000 do 17500 KJ/kg

Mrki ugalj

Mrki ugalj ima tamno mrku  poneki i tamno crnu ili plavičastu boju. Dosta je kompaktan i tvrd po sastavu .Dosta se koristi za industriju i grejanje u domaćinstvima za samostalne kotlarnice.Prednost je što ne zahteva često lozenje kao kod lignita.Kalorijska vrednost mu je od 16000-23.800 KJ/kg.Naši proizvodjači mrkog uglja su rudnici iz sastava JPPEU Resavica a to su Rembas,Bogovina,Soko,Štavalj i Jasenovac.Uvozni mrki ugljevi su Banovići,Djurdjevik,Breza,Mezgraja,Češki ugalj i mrko lignitni Pljevlja.

Kameni ugalj

Kameni ugalj

Kameni ugalj ima od tamno sive do crne boje.Odlikuje se visokom kalorijskom vrednošću.Uglavnom mu je primena u industriji zbog velike toplotne vrednosti.Koristi se i u domacinstvima za vece sisteme koji mogu da podnesu  veliku toplotnu vrednost i kojima je potrebna zbog velike instalacije grejanja.Kalorijske vrednosti su im od 25000-36000 kj/kg.

Faktori koji utiču na kvalitet uglja

  • Sadržaj vlage

    Vlaga dosta utiče na kalorijsku vrednost.Mrki i kameni ugljevi se seperišu to jest peru vodom tako da on prilikom dopremanja imaju u sebi dostavnu vlagu.Njemu vlaga u jednoj meri smanjuje toplotnu vrednost ali je ona vrlo brzo izgubi vlagu zato sto ne uvlače vlagu u sebe za razliku od lignita koji se seperiraju vazduhom i sitima i kada dobiju vlagu uvlače je u sebe.

  • Sadržaj pepela (sulfati, karbonati)

    Smanjuje toplotnu vrednost ako ima slabu sagorljivost i dosta pepela.

  • Sadržaj sumpora

    Visok sadrzaj sumpora deluje korozivno na peći i zahteva česće čišćenje odzaka.

  • Toplotna moć

    Pokazuje energetsku vrednost uglja.Ovo je najvaznija kategorija.

  • Asortiman

    Asortiman pokazuje granulaciju uglja tj njegovu veličinu. Postoje komad, kocka, orah, grah, prah, nesortiran Najviše se koriste komad, kocka, orah.

Skladištenje i prerada

Faktori skladištenja:

  • vlaga je nepozeljni sastojak,tako da se ugalj pogotovo ligniti na stovarištu moraju pokrivati da ne bi dobili dodatne vlage.Ugalj u domacinstvima treba skladištiti u suvim i tamnim prostorijama.
  • Vazduh – izložen na vazduhu podleže tihoj oksidaciji tako da ako je izlozen suncu i vazduhu sklon je raspadanju.

Propisi za skladištenje:

  • Ugalj se moze skladištiti do četiri metra visine.Zbog razlike u temperaturama u slojevima moze doći do samozapaljenja.
  • Sprečiti dovod toplote i otvorenog plamena blizu skladištenja uglja.

Prerada:

  • mehanička
  • hemijska

Prerada se vrši zbog poboljšanja kvaliteta goriva

    • Koks se dobija preradom kamenog uglja tj zagrevanjem na odredjenim temperaturama,Koristi se u industriji za topljenje metala kao i za kovačku industriju gde je potrebna visoka temperatura.
    • Ćumur nastaje preradom drveta u ćumuranama gde se prilikom sagorevanja drva izdvoji ćumur. Ćumur se uglavnom pravi od bukovog drveta.U ćumuru nema sumpora i ostalih stetnih materija tako da se koristi za pripremanje rostilja.Toplotna vrednost mu je oko 31000 kj/kg
    • Briketi se prave od drveta i uglja.Za briketiranje drveta nije potrebno dodatno lepilo jer u sebi ima celelozu tako da se drvo tj drveni opiljci isušuju do 8 do 12 % vlage i potom briketiraju.Briketi od uglja se prave uz dodatak prirodnih lepila najčešće melase i dekstrina.Zatim se briketira.Kalorijska vrednost im je do 22000 kj/kg.
    • Pelet od uglja  se pravi usitnjavanjem uglja do odredjene granulacije i onda peletira na mehaničkoj presi.Peleti su kompaktni i kalorični.Koriste ga peći koje imaju ugradjene gorionike ili peći koje mogu da koriste više vrsta goriva ili peći na agropelet.